Vrste sindroma

Cervikobrahijalni sindrom

Cervikobrahijalni sindrom je skupina simptoma i znakova koji se pojavljuju udruženo u području vrata i duž ruke. Obično je reč o bolovima, trncima, smetnjama osecaja, slabostima mišića. Najčešće su posledica promena na prsljenima. Cervikalni sindrom pojavljuje se zbog promena u srednjem delu prsljena. Bolovi su jaki i ograničeni, a mišići tvrdi i napeti. Cervikobrahijalni sindrom uzrokuje promene u donjem delu vratne kicme. Bol se širi od vrata prema ramenima do vrška prstiju, uz osećaj utrnulosti, žmaraca i hladnoće u rukama. Ponekad nastaje gubitak osecaja i mišićne snage te refleksa u rukama.Tegobe su češće u jednoj ruci. Te tegobe ne treba zanemarivati. Pri prvim znakovima treba se obratiti fizijatru koji će nakon detaljnog razgovora i temeljitog pregleda preporučiti odgovarajuću pretragu (rendgensku snimku, elektromiografiju, kompjutoriziranu tomografiju, magnetsku rezonanacu i druge pretrage). Zavisno o rezultatima pretrage lekar će prepisati primereno lečenje koje će uticati na uzroke, a ne samo na simptome.
Taj sindrom najčešće uzrokuje prodor diskalnog materijala u spinalni kanal, s pritiskom na živac. Bolesnik oseća bol, žarenje i utrnjenost uzduž ruke, s gubitkom osecaja i refleksa te sa slabošću muskulature.


Cervikocefalni sindrom
Taj sindrom najčešće je posledica degenerativnih promena na kicmi koje mogu kompromitirati protok krvi kroz vertebralne arterije u mali mozak. Bolesnik se žali na jaku glavobolju, mučninu s nagonom na povraćanje, vrtoglavice, omaglice i zujanje u ušima.
Cervikalni sindrom
Taj sindrom najčešće uzrokuju degenerativne promene na malim zglobovima između prsljenova, rubni koštani trnovi ili osteofiti na trupovima kicme, pomak ili poskliznuće prsljenova, s posledičnim spazmom paravertebralne muskulature i ligamenata. Kretnje u vratu bolne su i reducirane.
                                                                                    Za lecenje se koriste:
- analgetici i nesteroidni antireumatici (Voltaren, Paracetamol, Ibuprofen, Analgin itd.),
- mirovanje nekoliko dana od svih aktivnosti, uz primenu toplo-hladnih obloga (preporučuje se prvih 48 do 72 sata hladna obloga, a posle topla)
- kratkotrajna aplikacija mekanog ovratnika,
- medicinska masaža,
- fizikalna terapija (elektroprocedure i medicinska gimnastika),
- operacija.



Lekaru pomoć treba zatražiti:
- ako vratobolja ne prestaje nakon nedelju dana samopomoći,
- ako imate bolove uzduž ruke s trnjenjem i žarenjem , slabost mišića i slabiji osecaj,
- ako je bol u vratu posledica traume,
- ako su vam natečeni limfni čvorovi,
- ako je bol u vratu povezana s otežanim gutanjem ili otežnim disanjem,
- ako se bol pojačava iz dana u dan,
- ako je vratobolja povezana s gubitkom kontrole mokrenja ili stolice,
- ako se bol u vratu pogoršava pri spavanju ili remeti san.













Izvor: Wikipedija
           www.zdravisimo.rs
           Bol.rs  
           vasfizijatar.rs

Нема коментара:

Постави коментар